Odmah na početku Lata poručuje roditeljima da ovo nije knjiga koja će ih uputiti kako da u svim tim problemima budu savršeni roditelji. Ovo je knjiga koja će vam govoriti o tome kako da budete dovoljno dobar roditelj, jer je to zaista dovoljno dobro.
Posebnu pažnju Lata posvećuje kažnjavanju kao vaspitnoj meri pitajući se zašto je "kazna" tako omražena reč i da li kazna zaista kod mladih izaziva duboku emocionalnu traumu i nanosi ozlede njihovom samopoštovanju? Zašto se deca po svaku cenu moraju osećati dobro i zadovoljno, čak i kada su uradili nešto vrlo loše? Lata tvrdi da kazna, ipak, pomaže tinejžeru da shvati vezu između svog ponašanja i posledice svog ponašanja i da jeste delotvoran način da se ponašanje promeni. Naravno, u kombinaciji sa pohvaljivanjem i nagrađivanjem kao moćnim motivacijskim faktorima promene ponašanja.
Da biste izašli na kraj sa tinejdžerima, dovoljno je da primenite nekoliko osnovnih principa. Na strani tinejdžera su mladost i energija, na strani roditelja su godine i iskustvo i sa ovim "kapitalom" i jedni i drugi ulaze u svojevrsnu igru za koju Lata tvrdi da je mnogo jednostavnija nego što je većina nas navedena da veruje.
Važno je postići tri veštine - nadmudriti, nadigrati i nadtrajati. Ako u vaspitanju tinejdžera savladate te veštine očekuje vas vrlo velika nagrada - vaše mentalno zdravlje. A izlazak iz velike avanture odgajanja dece sa zdravim razumom vredan je cilj!
Lata tvrdi da tinejdžeri treba da se bune - to im je posao, a roditelji imaju zadatak da im daju razlog da budu dobri, ali i razlog da ne budu loši. U knjizi ćete saznati kako funkcioniše tinejdžerski mozak, kako da ne dozvolite da budete nemoćan roditelj, zašto roditelj ne treba da bude drugar, kako da njihov problem ne pretvorite u svoj, kako pronaći tačku emocionalne povezanosti sa tinejdžerom, kada je najbolje da ne menjate tinejdžera već vaš pristup, itd.
- Šta je oružje za masovno ometanje roditelja?
- Šta da uradite kada ne znate šta da uradite?
- Kada je najbolje da ne menjate tinejdžera, već vaš pristup?
- Zašto roditelj ne treba da bude drugar?
- Kako da njihov problem ne pretvorite u svoj?
- Zašto je „kazna" tako omržena reč?
- Pobesneli tinejdžeri, problemi u školi, opsednutost seksom, lenjost, droga, nasilje, nevolje sa policijom, depresije, suicidne misli, samopovređivanje, samohrane majke..
Odlomak iz knjige:
SABRANE KLJUČNE INFORMACIJE
1. Ovde su na delu dva različita ali povezana procesa: pubertet (telesni razvoj) i adolescencija (emocionalni i socijalni razvoj). Kada se to završi, uz malo sreće, ta dva procesa će se spojiti tako da će vaše dete izgledati i ponašati se kao odrasla osoba.
2 . Pubertet postepeno započinje sve ranije i ranije. Kod današnjih devojčica počinje u proseku oko desete, a kod dečaka oko jedanaeste ili dvanaeste godine.
3. Ima mnogo teorija o tome zašto se to dešava, ali nama je dovoljno da znamo da pubertet danas počinje u mnogo mlađem uzrastu nego što je to bilo u naše vreme.
4. Kako pubertet počinje u sve ranijim godinama, to je jaz između telesnog i psihičkog sazrevanja sve veći i veći. Marketinškim stručnjacima je to već sasvim jasno, i upravo zbog toga danas možete kupiti grudnjake sa jastučićima za devetogodišnjakinje.
5. Zajedno sa svim telesnim promenama, i u njihovim mozgovima se isto tako odvijaju neke ogromne promene. Tinejdžerske godine su neverovatno značajno doba kada mozak prolazi kroz niz važnih preobražaja.
6 . Posledica procesa preoblikovanja mozga je smanjena sposobnost tinejdžera da donose dobre odluke o preuzimanju rizika. Treba im više vremena nego odraslima da zaključe da li je neki predlog dobar ili loš i skloni su da se pod uticajem vršnjaka upuste u opasne poduhvate.
7. Tinejdžeri imaju smanjenu sposobnost da procesuiraju emocionalne reakcije, uprkos činjenici da se pri odlučivanju mnogo više oslanjaju upravo na njih.
8. Takođe je potpuno prirodno što tinejdžeri žele da spavaju po čitav dan, jer je njihov telesni sat sasvim poremećen usled svih tih hormona koji im teku kroz vene.
9. Najbolje ćete razumeti tinejdžere ako koristite analogiju s ludim ujka Džekom. Ne biste primili k srcu ništa što bi vam on rekao, te ne dozvolite da vas povrede ni njihove reči.
10. Dečake je najbolje shvatiti kao potpuno pragmatične duše koje funkcionišu po principu „Šta ja imam od toga?". Oni su skloni da odlažu sve obaveze do poslednjeg momenta, jer ne vide svrhu da ih urade ranije. Užasavaju se preterane priče i najbolje reaguju na jasne i čvrste granice. Mogu vam delovati kao bezumni neandertalci koji ne poznaju moć govora, ali ipak se u njima mnogo toga dešava - samo što oko toga ne dižu frku.
11. Dečacima je potrebno da ste jaki i da ste tu kad im zatrebate.
12. Devojčice su komplikovane i maltene ih je nemoguće razumeti. Njihov položaj u društvu često definiše i njihov osećaj lične vrednosti. Uticaj drugarica je snažan, a s godinama izbor prijateljica će usmeriti na one koje cene iste vrednosti i imaju ista uverenja kao i one.
13. Devojčicama treba vaše strpljenje i razumevanje. Potreban im je stabilan stožer oko kojeg će se vrteti, tako da uvek imaju siguran put za natrag kada treba da se spuste na zemlju.
14. Ne zaboravite da o svojoj porodici razmišljate kao o sistemu, da nije uvek tako jednostavno da možete reći kako je za sve kriva samo jedna strana. Svi mi utičemo jedni na druge, i moramo neprestano imati to na umu kada nastojimo da rešimo neki problem.
15. Na kraju, dobro zapamtite ovu jednostavnu jednačinu: disanje = nada
O autoru:
Najdžel Lata (Nigel Latta) je otac, dečji psiholog i terapeut koji više od dvadeset godina radi sa najproblematičnijom decom i savetuje roditelje. Najnovija saznanja o vaspitanju dece predstavlja jednostavno i duhovito. Autor je pet knjiga o vaspitanju dece različitog uzrasta, među kojima je bestseler Kako deci postaviti granice i pri tom sačuvati živce (Psihopolis, 2011). Često nastupa u medijima na Novom Zelandu.
Više na www.goldfishwisdom.org
Pogledajte i druga naša izdanja o vaspitanju dece:
- Epidemija popustljivog vaspitanja
- Mala knjiga za velike roditelje
- Bojni poklič majke tigra
- Toksično vaspitanje
- Roditeljska moć
- Internet mozak
- Razvod a šta sa decom
- Psihologija dobrog odgoja
